Из живота Светога Сергија Радоњешког имамо много згода које су описане у његовом житију. Има прича о томе кад је један човјек дошао да тражи игумана Радоњешке обитељи, који се прославио по Русији а пронашао је једног простог монаха. Када је човјек упитао: гдје је игуман, монах је одговорио: сад ћемо га видјети. Тај монах ни по чему спољашњем није показивао ништа велико него као један од обичних монаха и послушника се појавио пред тим човјеком. Човјек је гледао када ће се појавити игуман, мислећи да ће се показати као човјек на високом положају, у лијепом одијелу и другим ознакама части.
Када су нестрпљивом госту показали чувеног игумана, дуго је са невјерицом гледао и то није могао да прихвати. Али када је чуо његове ријечи, срце му се препородило и он је одбацио своја претходна размишљања и касније постао монах и сабрат Радоњешке обитељи. Из његовог житија свакако ће се запамтити и вишекратна јављања Пресвете Богородице са Светима Божијим угодницима са Апостолима и јављања Анђела, Светом Сергију Радоњешком. А када је један монах тражио благослов од Светог Сергија, видио је свјетлост која је сијала из његове руке која га је осјенила док га је благосиљао. Испунила му се душа Божијег миомира од тог благослова. Отворио му се духовни вид па је видио како Свети анђели саслужују на Светим службама преподобном Сергију. Ето таква је награда онима који су ријешили да оставе овај свијет. Али ако га заиста и оставе и приопште се и присаједине Царству небеском и Христу Богу живоме“, бесједио је Митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да су таква обећања Божија која се испуњавају на онима који Њега љубе: Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. То не видимо, како је казао, баш лако у својим животима, али видимо у животима Светих.
„Међутим, Бог је толико милостив и толико изобилан у својој љубави, да у сваком покољењу, уздиже и освећује поједине да буду примјер и свјетило својим савременицима. Врло често не разумијемо такве људе, док су са нама али како вријеме пролази све више разумијевамо њихову улогу и колико су значили у нашим животима. Увиђа се још једна важна ствар у житију Светитеља. Познато је како је Свети Сергије благословио Светог Димитрија Донског који је ишао у рат за ослобођење од Татарског ига, и како му је Бог дао побједу над Татарима молитвом и благословима Светог Сергија. Тек од тог времена, када је Московска кнежевина духовно ојачала и када је добила Светога Сергија и његове ученике, велике молитвенике руског народа, али и молитвенике за цио свијет, и како се духовност раширила и запљуснула као благодатни талас, од тада се Русија коначно, после дугих међусобмних размирица, обједињује и креће напријед и постаје велика и моћна држава“, додао је Митрополит.
„И да извучемо поуку: Народ се може објединити само око великих ствари и великих идеја, око великих личности, око светиње, а не може око странака и политичара – то иде доста тешко. Може око оних, који неће радити у одлучујућем моменту више за своје него народне интересе, већ оне који ће ставити народне интересе испред своје привремене и трулежне владавине. Све оно што припада овоме животу све се освећује молитвом и вјером. Овдје се формирала тако ова Света обитељ, благослогом Светог Сергија Радоњешког. Његова благодат није само код његових благоуханих моштију већ допире до сваке тачке у васиони, само гдје има једна побожна душа која му се моли и он ће бити у помоћи како се и много пута јављао“, закључио је Архиепископ цетињски, благосиљајући све присутне и захваљујући домаћину и свечарима.
Поводом 15 година од освећења ове светиње, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је заблагодарио приложницима и свима који су помогли у подизању Манастира Светог Сергија Радоњешког.
Текст: Љубица Вукићевић
Фото/видео: Дејан Вукић