Оци барског храма, протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић служили су у недељу месопусну Свету Литургију. Началствовао је отац Љубомир Јовановић, док је за пјевницом, на литургијске возгласе,  одговарао Василије Ускоковић уз пратњу хора „Свети Јован Владимир“.

Отац Слободан бесједио је о данашњем зачалу из Светог Јеванђеља гдје Господ говори о свом поновном доласку  и великом општем суду, о томе како ће тај суд изгледати и о томе што ће нас Господ на том суду питати.

И каже отац Слободан,  неће ту бити пуно питања, него ће се, како Господ то и каже у овој поуци, питања свести на то како смо се односили једни према другима.

„А из тога односа нашега међусобног, осликава се и какав смо однос имали са самим Господом. Па каже Господ да ће бити разлучени, одвојени, зли од праведних, као што пастир раздваја јагњад од јаради и да ће једни бити са десне стране, а други са лијеве стране Божије. И Господ овима који су праведни, које је одвојио на десну страну, говори оне свима тако драге и жељене ријечи, за које се молимо да их се и ми удостојимо чути, Ходите благословени Оца мојега и примите Царство које вам је припремљено од постанка свјета. Јер, каже, гладан бијах – нахранисте ме, жедан бијах – напојисте ме, наг бијах – одјенусте ме, у болници и у тамници бијах и посјетисте ме. А они, зачуђени тим ријечима, питају га када се то Господе десило? Каже, кад сте учинили једном од најмање моје браће. Дакле, када сте то учинили било коме човеку, такву љубав и милост показали, то сте учинили и мени самоме. А опет и онима, са лијеве стране, неправеднима, изриче осуду, јер нити га гладнога нахранише, жедног напојише, болоснага и у тамници посјетише. Па и они питају, па када? Каже, кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте.

И из ове, Господње, ми се опет  присјећамо оних највећих заповијести Божијих, а уједно тиме и највећих врлина, којима би требало сваки човјек хришћанин да се богати. А то је љубав према Богу и љубав према човјеку. Богољубље и братољубље. И те двије врлине, те двије заповијести Господње, су неодвојиве једна од друге. Као што то дивно објашњава свети апостол Јован Богослов у својим посланицама, да не може неко рећи да воли Господа свога, а да са друге стране презире брата свога који је ту поред њега, јер који тако чини, он лаж говори. Исто тако обратно. Не можемо истински вољети брата свога, ако немамо у срцу своме и мјесто и љубав према Господу своме.

Тако, да ову поуку Господњу добро чујемо, да је прихватимо, усадимо је у своје срце и потрудимо се да тако по овој науци Господњој и живимо. Јер је то једини сигурни начин да и ми наслиједимо Царство Небеско које је Господ, како сам рече, намијенио онима који га љубе још од постанка свјета.“

Нека би нам Господ дао да у томе труду имамо успјеха. Нека би нам Господ био на помоћи, Мајка Божија и сви свети који су нам оставили диван примјер да ову заповијест Господњу није по нашим људским слабостима лако у потпуности остварити, али да је могуће и да зато треба да се потрудимо, а за наш мали труд Господ ће нам вишеструко помоћи и дати снаге, дати утјехе.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић