Preosvešteni Episkop delčevsko-kamenički Makedonske pravoslavne crkve g. Marko služio je na praznik prepodobnog Prohora Pčinjskog Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira u Baru. Sasluživali su mu protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, jerej Aleksandar Orlandić, jeromonah Visarion i đakon Vedran Grmuša. Za pjevnicom je odgovarao Vasilije Uskoković.

Nakon što je đakon Vedran pročitao začalo iz Svetog Jevađelja, prisutnim vjernicima obratio se Vladika Marko.

„Časni oci, draga braćo i sestre, velika mi je radost i čast što sam ovde po blagoslovu njegovog visokopreosveštenstva vašeg Mitropolita, Arhepiskopa i Mitropolita crnogorsko-primorskog gospodina Joanikija. Nekoliko dana smo u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i služimo svaki dan Liturgiju ili smo u sasluženju, i to je za nas velika radost i čast i veliki blagoslov da smo eto i danas ovde u Baru. U ovom prelepom hramu koje je zasluga našeg blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koga smo imali blagoslov da poznajemo i da budemo zajedno u saboru Srpske pravoslavne crkve i da učimo od njega mnoge stvari koje će nam biti i na korist duhovnu. Bio sam na osvećenju ovoga hrama i evo i danas da prinosimo beskrvnu žrtvu, hleb i vino. I da nam Bog blagosiljujući taj hleb i vino, dade nama kao telo i krv Hristovu da se pričestimo i da budemo jedno sa našim Gospodom, jer jedino tako možemo da budemo sveti primajući u sebe jednog svetog Gospoda Isusa Hrista.

Danas praznujemo prepodobnog oca našega Prohora Pčinjskog. Još jedan kuriozitet, ja sam u tom manastiru u Svetom Prohoru rukopoložen za episkopa i eto dao mi Bog taj blagoslov da ovde sada na taj dan kad se praznuje Sveti Prohor Pčinjski, prinosim ovde darove hleb i vino. Oni prepodobni oci naši, primjer su nam kako se svedoči istina Božja i na koj način se zadobija Carstvo Nebesko.

Čuli smo danas u Jevanđelju kako Gospod priča onima koji su se sabrali oko Njega da ga čuju. „Blaženi siromašni, jer će oni viđeti Boga“. U suštini svi ovi prepodobni koji su se podvizavali u siromaštvu su oni koji su siromašni, odnosno koji zavoleše siromaštvo ovoga sveta ili nesticanjem bogatstva u ovom svetu, da bi stekli bogatstvo u Boga. To je istinsko bogatstvo kada se čovek bogati u Boga, odnosno sama reč bogat znači da čovek ima Boga u sebe.

U današnje vreme to se malo više, možda, izmenilo i taj značaj je dobio drugi tok i onda imamo danas da se kaže za nekog koji ima materialnog bogatstva da je bogat, a u suštini bogat je onaj koji ima Boga u sebe. Ne može imati neko Boga u sebi ako je njegov Bog materijalno bogatstvo. Nije greh imati ovako prelep hram i raskoš u hramu, i da bude i hram bogat. Naravno da je to blagosloveno od Boga. Međutim ako više zavolimo čak i ovaj hram od Boga i da nam ovaj hram postane idol, od tada smo izgubili pravac ka Carstvu Nebeskom, više zavolevši materijalno bogatstvo nego Boga samoga, ličnoga, ličnosti Božije koja jedino nama daje večni život. I upravo na to nas uče ovi svetitelji koje praznujemo. Oni su u sebe uobličili Hristov lik i na taj način su nama pokazali kako se to radi i kako se zadobija Carstvo Nebesko.

Zato ih proslavljamo da bi njihovim primjerima stigli i mi da uobličimo u sebe lik Hristov. Da se bogatimo u Boga, odnosno tada kada bi uobličili lik Hristov u nama, tada bi bili istinski bogati ljudi jer ćemo imati Boga u sebe. A nemoguće je to ako ne dolazimo na Svetu liturgiju.

Ja sam bio srećan i radostan kad sam prekjuče čuo da se u ovom hramu služi svaki dan Liturgija. Ja nisam hteo da remetim tipik, samo sam pitao oca da dođem da se poklonim u hramu, a on je rekao da možemo da služimo Liturgiju. Ja nisam hteo da remetim tipik, rekao sam ako to nije po tipiku, ali obradovao me otac kad je rekao da se ovde svaki dan služi Liturgija. Pa je meni još veća radost da sam se u tom tipiku uklopio i da prinosimo ovde žrtvu beskrvnu i da se pričestimo telom i krvlju Hristovim.

Neka Bog molitvama Svetog Prohora i svih svetih vama pošalje blagodat u izobilju. Da svi mi uobličavamo Hrista u sebi, jer smo svi sazdani po liku Božijem. Da bi zajedno sa svima svetima radovali se u Carstvu Nebeskom, jer je Carstvo nebesko pripremljeno za nas.

Bog nas nije stvorio da bi se igrao sa ljudima, nego upravo iz ljubavi da svi mi učestvujemo u tu slavu Božiju koju On ima od večnosti. I tako neka blagodat Njegova bude sa svima vama, neka vas krepi u životu i neka ta blagodat uobličava svakodnevno Hrista u sve vas da se radujemo sa svim svetima u Carstvu Nebeskom koje čekamo da dođe sada i uvek i u vekove vekova.“

Na kraju Svete službe namjesnik barski i starješina hrama Svetog Jovana Vladimira protojerej-stavrofor Slobodan Zeković zahvalio se Preosveštenom Episkopu delčevsko-kameničkom g. Marku na zajedničkom služenju u ovom svetom hramu, naglasivši da je Episkop Marko „naš stari prijatelj i poznanik koji nije prvi put ni u Baru ni u Crnoj Gori, nego je mnogo puta dolazio i dolaziće ubuduće, ako Bog da. I uvijek se radujemo svakom njegovom dolasku.

Vladika Marko je dugo godina sa Arhijepiskopom, tada ohridskim, Jovanom i drugim episkopima nekadašnje pravoslavne Ohridske Arhijepiskopije mnogo postradao radi jedinstva crkve, i dao je Gospod da iz te njihove žrtve dugogodišnje dođe i do obnove liturgijskog jedinstva sa Makedonskom pravoslavnom crkvom, da se višedecenijski raskol prevaziđe i da možemo opet svi da zajedničarimo u čaši Gospodnjoj.

Veliku su žrtvu podnijeli, ali će i dobiti veliki vijenac pravde i nagrade od Gospoda, kako ovđe na zemlji, a ponajviše u Carstvu Nebeskome radi njihove žrtve i ljubavi koja je bila ogromna“.

Zatim se otac Slobodan obratio Vladici Marku

“Dragi Vladiko, svi smo se mi divili vašoj trpeljivosti. I vašoj i ostalih arhijereja pravoslavne Ohridske Arhijepiskopije. Da vas za taj trud Gospod bogato nagradi i da se uvijek ovđe u ovome hramu, u drugim svetinjama, kako u Crnoj Gori, tako i u Makedoniji, u ljubavi bratskoj sretamo i da se zajedno Bogu molimo. Uvijek ste nam dobro došli, a za uspomenu na ovo naše zajedničko služenje, želimo da vam poklonimo jednu ikonu svetoga Jovana Vladimira i da vas njegov blagoslov uvijek prati, vas i vaše sveštenstvo i vjerni narod koji vam je povjeren na duhovno staranje.”

Na kraju se Vladika Marko zahvalio braći sveštenicima barskog hrama.

Tekst/foto/video: Dejan Vukić