U petu nedjelju po Pedesetnici, 9. jula 2023. godine, na spomen Prepodobnog Davida Solunskog, Svetom liturgijom u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira u Baru načalstvovao je protojerej-stavrofor Slobodan Zeković. Sasluživali su mu protojerej Mladen Tomović i jerej Aleksandar Milašinović iz Krnjeva kod Velike Plane, Eparhije braničevske. Za pjevnicom je odgovaro hor „Sveti Jovan Vladimir“, a Apostola je čitao bogoslov Nikola Zeković.

Po čitanju začala iz Svetog jevanđelja, prigodnom i nadahnutom besjedom prisutnom narodu obratio se otac Aleksandar Milašinović:

„Čuli smo danas priču poznatu kao priča o gadarinskim besomučnicima. Ova priča je zapisana se u tri Jevanđelja: u Jevanđelju po Mateju, po Marku i po Luki. I to su takozvana tri sinoptička Jevanđelja koja su jedno-drugom slična, iz razloga što je Marko prvi pisao svoje Jevanđelje, a ova dvojica su kasnije njegovo Jevanđelje koristili kao predložak prilikom pisanja, pa se onda te priče koje se nalaze u ta tri Jevanđelja upoređuju u teološkoj nauci, a Jovanovo Jevanđelje opet se gleda posebno za sebe. Tako dakle, u ovom Jevanđelju se svedoči ova priča, gdje se govori da Isus prelazi na onu stranu, u zemlju Gergesinsku, koja se negdje naziva i zemlja Gadarinska, gdje su ga srela dva besomučnika koji su izlazili iz grobova. Koji su bili tako besni, da niko tim putem nije mogao da prođe, tj. bili su đavoimani, bili su posednuti od strane demona. Oni stavši pred Hrista  kažu: „Šta hoćeš od nas Isuse Sine Božiji? Zar si došao amo pre vremena da nas mučiš?“ U ovom Jevanđelju po Mateju koje smo danas pročitali oni kažu: „Šta hoćeš od nas Isuse Sine Božiji?“, a u ova druga dva Jevanđelja kažu: „Šta hoćeš od nas Isuse Sine Boga Višnjega?“, što nam ukazuje na to da i sami demoni ispovedaju da je Isus zaista Hristos i da je zaista Sin Božiji. Ova tri Jevanđelista koji su pisali priču, koju su beležili, nisu imali kontakt jedni sa drugima i u različitom vremenskom periodu i na različitim geografskim prostorima, udaljeni jedni od drugih, su pisali ovu priču i sva trojica svedoče da je iz demonizovanog čoveka demon posvedočio da Hristos jeste Sin Božiji. Oni su već, dakle, bili svesni da moraju da izaću iz ovog čoveka i govore Hrisu zašto si dočao da nas mučiš? A šta je to što muči demonizovane? Hristos se samo pojavio. Još uvek ništa nije rekao. Ništa nije uradio. A oni kažu zašto si došao pre vremena da nas mučiš. To iz razloga da ono što je zlo uvek biva mučeno prisustvom dobra. Hristos je sam po sebi dobar. Bog je dobar. Bog je ljubav. A ljubav sama po sebi nije podnošljiva od strane zla. Tako i neki koji govore o tome i daju nam predstave kako će pakao da izgleda, kažu da zapravo pakao treba da tako i izgleda, da će oni ljidi koji su bili zli i nisu bili Božiji ljudi, da će ih samo ljubav Božija i prisustvo dobra, da će samo po sebi za njih biti muka. I da će to zapravo biti pakao. Da ćemo svi biti na istom mestu, samo u različitim stanjima. Jednima će ljubav Božija biti prihvatljiva i želeće je više i više, a drugima neće biti i to će za njih biti muka. Tako i ovi demoni iz čoveka govore: „Zašto si došao pre vremena da nas mučiš?“ U ova druga dva Jevanđelja se svedoči da Hristos pita toga čoveka i kako se zoveš, što u današnjoj priči nemamo, a on odgovara – Legion. Legion je mera za brojnost određene vojske, te oci Crkve tumačeći ovo mesto govore nam dva tumačenja. Jedno, da on odgovara da se zove Legion iz razloga što je tadašnji jevrejski narod bio porobljen od strane legiona rimske vojske, pa i ovaj kada govori za sebe da je Legion, na neki način izražava svoju porobljenost demonu. A drugo tumačenje, da kao što postoje legioni vojske nebeske, misleći se na anđele, da tako postoje i legioni demona, vojske demonske, koji su porobili ovoga čoveka. Oni mole od Hrista da ih Hristos pošalje u krdo svinja, jer im je tako bilo najlakše i najbrže da izađu iz tog čoveka, a da što manje štete učine, jer Gospod ne dozvoljava demonu da čoveku čini štetu. I oni odlaze u krdo svinja koje se spustilo u more i podavilo se, a oni svinjari koji su čuvali svinje odlaze u grad i javljaju vlasnicima svinja šta se desilo. I oni dolaze pred Hrista, i nama se nešto čudno tu dešava, da oni dolaze i kažu Hristu, da ide od njih.

Svi mi koji smo stalno u Crkvi, mi zamišljamo kako bi bilo to da smo živeli u vremenu Hristovom i kako bismo mi slušali nauku Njegovu, kako bi sva čuda nama bila potvrda da je Sin Božiji. Da ga se nikad ne bismo odrekli. A ovi koji dolaze, oni kažu Hristu: „Idi od nas!“. Sveti Jovan Zlatousti kaže da se na ovom mestu projavljuje drugi način đavoimanosti. Prvi je bio ovaj čovek koji , dakle, izlazi iz grobova, napada sve ljude oko sebe, i stvarno je ovako fizički vidljivo da je zaposednut, a ovi drugi dolaze i projavljuju drugu vrstu đavoimanosti, tj. govore Hrisu da ide od njih. Oci kažu da postoji i treća vrsta, ali o tome drugi put. Kažu: „Hriste idi od nas!“ To iz razloga što je prisustvo Hristovo njima načinilo štetu. Izgubili su svoj posao kojim su se bavili. A njima to u životu ne treba. Njima Hristos ne treba. Iz razloga kao što i nama danas, boravak u Crkvi, življenje hrišćanskim životom, podrazumeva da ćemo da podnesemo neku muku i neki veći trud. A mislim da bismo i danas bili svedoci, i jesmo, da kad treba da se nečega odreknemo iz razloga što smo hrišćani, to biva malo teže. I da mnoge mase današnjih naroda ne priznaju Hrista i ne žele Ga, iz razloga što bi to dirnulo u njihov komfor, u njihove navike, u njihove poslove, u njihov način života, a hrišćansko pokajanje podrazumeva promenu.

Pre neki dan sam čuo jednu divnu misao, i sa njom ću da završim. Ona kaže: „Jevanđelje koje ne dira u tvoje novce nema ništa sa tobom“. A to možemo, dakle, da kažemo, da Jevanđelje koje ne dira u naš komfor, u našu lepotu života, u naše materijalno dobro, u naš svakodnevni život, ono nema ništa sa nama. Jer živeti po Jevanđelju podrazumeva svakodnevni trud, rad na sebi i odricanje za dobrobit naših bližnjih. Amin.“

Veliki broj vjernog naroda pristupio je Svetim tajnama Hristovim i pričestio se Tijelom i Krvlju Gospodnjom.

Otac Slobodan se na kraju zahvalio ocu Aleksandru na molitvama i lijepim jevanđelskim porukama i podsjetio sve vjernike na raspored bogosluženja na praznik Svetih apostola Petra i Pavla – Petrovdan.

Tekst/foto/video: Dejan Vukić