У Недељу 31. по Духовима служена је Света литургија у Храму Светог Јована Владимира којом је началствовао старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић.
У току Свете службе присутним вјерницима обратио се отац Слободан који се у свом уводном дијелу бесједе осврнуо на данашње зачало из Светог Јеванђеља по Матеју које се чита у прву недељу по Богојављању, а које говори о проповједи Господњој у Капернауму. Управо истим оним рјечима како је проповиједао и његов претеча Свети Јован Крститељ, Господ започиње своју проповијед. „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ Овдје се конкретно наводи пророштво Светог Исајије, пророка који је на 7-8 вијекова прије оваплоћења Сина Божијега најавио у више мјеста у својој књизи пророштава Његов долазак. Па између осталога рекао да земља Завулонова и земља Нефталимова на путу ка мору са оне стране Јордана, то је дакле та област око Капернаума, Галилеја, незнабожачка. „Народ који сједи у тами видије свјетлост велику и онима који сједе у области сјени смрти свјетло засија.“
Господ је дуго времена, наводи отац Слободан, провео у Капернауму. Ту је многа чудеса учинио, многе дивне спасоносне поуке саопштио, али опет ту где је боравио од многих није био препознат и прихваћен. Шта више, био је од многих и омрзнут. Али сила Божија преко ријечи Господњих обилато је дјеловала и она дјелује до данашњега дана свакоме ономе који има отворен ум и отворено срце да ријеч Божију прихвати и да се потруди по тој ријечи Божијој, поуци Господњој и заповјестима Божијим да живи.
„Ту свету вјеру, откривену од Бога, предату нам од светих апостола, утврђену од светих отаца на Васељенским саборима, нама је опет у нашем роду предао, утврдио, утемељио наш Свети отац Сава, који је у свему био истински наследник и настављач дјела и учења и светих апостола и светих отаца Цркве Христове, сам поставши велики отац Цркве и сам поставши раван апостолима. Ту његову науку наставили су свети оци наше помјесне Цркве кроз вјекове до наших дана. И када год смо били одани учењу Светога Саве и свих светих отаца, увијек смо били на сигурном путу, путу спасења. И захваљујући тој вјери предатој нам од апостола, светих отаца и нашега светога Саве, ми смо успјели кроз бурне вјекове и тешка искушења да се сачувамо и опстанемо и као хришћани и као народ православни до данашњега дана. Било је ту много искушења, много падова, посртања, али опет захваљујући тој вјери, правој тврдој вјери на тврдој стијени утемељеној, ми смо се опет усправљали, обнављали и васкрсавали.
Празнујући спомен Светога Саве ми се увијек запитамо да ли смо данас, наше генерације, на томе путу и да ли смо одани предањима светих отаца и Светога Саве, нашег првог учитеља и просветитеља. Бојим се да се не можемо много у томе похвалити, јер смо свједоци да смо се много и много, не само ми, него и генерације прије нас, посебно у ономе безбожничком времену, удаљиле и отуђиле од тога светога пута, шта више је пљунули на њега и презрели га. И потребно је много времена и труда да се вратимо на утабане стазе наших отаца. Али је јако важно да сви понаособ уложимо и личнога труда, да будемо вјерни Јеванђељу Христовоме, учењима светих отаца и да се трудимо по тој предатој нам светој вјери да живимо и да идемо путем спасења.“
Оно што је прота Слободан нарочито истакао у данашњој бесједи тиче се нашег духовног пада.
„Свједоци смо, каже отац Слободан, да смо, са једне стране, у моралном смислу као народ много пали. Много има разних порока који су постали свакодневица. И разврата, и блуда, и коцке, и пијанства, омразе, љубоморе, зависти, свих познатих и тјелесних и душевних страсти и грехова. Али исто тако поред те нечистоте, која свакако затамуњује ум и душу и срце човјеково, има и оних других ствари, чини ми се још опаснијих, а то је застрањивања духовнога. Па се данас, не данас него већ дуго времена, у нашем народу укоријенило, у великој мјери код многих, сујевјерје у својим разним облицима. Па су многи људи склони или да се они сами баве разним облицима или гатања или да иду код људи који се тиме баве, да посјећују разне видовњаке, врачаре, да иду код хоџа који се таквим стварима баве, да они тамо мотају некакве записе, као да ће их то од неких проблема ослободити.
То је такво зло, то је такав глиб и прљавштина. Поред извора живе воде који непрестано истичу из Цркве Христове Свете Православне, ми идемо по таквим некаквим баруштинама глибавим, да ту тражимо утјехе и да утолимо своју жеђ и глад духовну. Онда су се појавили у нашем народу, па и овдје код нас у нашем граду тога има нажалост, разни лажни учитељи, разне некакве секте, источњачке и које какве, разни гуруи који су једни обични преваранти и душегубци, који људе обмањују, а обично се они приказују као некакви хуманитарци, па са некаквим разним добротворним активностима покушавају људе да придобију. А онда ту уносе те разне облике тих источњачких магијских ритуала. Прије свега оно што је јако примамљиво људима, јесте јога, коју многи сматрају само као некакву врсту тјелестног вјежбања.
Није браћо и сестре. То је итекако један, можемо слободно рећи, магијски ритуал. То су те разне секте источњачке. То је укоријењено у хиндуизму и разним другим религијским покретима са истока. И немојте се заваравати, сваки онај положај тијела када се људи баве тим разним медитацијама, јогом, вјежбама, сваки онај покрет тијела, не знам како се све зову, онај положај тијела лотос и сличних, то су све религијски покрети. То је једна велика обмана. Људи мислећи да ће кроз те медитације, јоге, те вјежбе да се опусте, они се директно копчају на изворе демонске енергије која човјека доводи у заблуду и обману, и у некаква лажна стања усхићења, а дубински разара душу човјекову. Ја из свога скромног свештеничког искуства сам много таквих људи срео који су се тиме бавили. Јогом, медитацијом и сличним, па су или завршили тако што су сишли са ума, или су постали демонизовани, или заврше у крајњем оргијању, или у неким још горим стварима. Зато немојте да се заваравамо, браћо и сестре. То је јако опасно. А то је сад постало модерно. Јога, медитација и сличне ствари.
То је чисти демонизам, и немојте се заваравати да може да се служи, како каже Господ, и Богу и мамону, и Богу и демону. Не може. Можда има чак и оних који се таквим стварима баве, практикују, а долазе и на Свете литургије. Па чак можда неко од њих и приступа Светој Чаши, Светом Путиру. Њему ће то приступање бити на суд и осуду, јер не може се служити и Богу и ђаволу.
И тај ће човјек постати шизофреник. Не може нормалан остати сигурно. Зато тога да се чувамо, драга браћо и сестре. И сујевјереја, лажне вјере како су говорили наши стари, пасије вјере, а да се држимо светога православља, Светога Јеванђеља, учења и науке светих отаца и Светога Саве, нашега родитеља, учитеља и просветитеља. Немојте, молим вас, да неко ко иде код хоџа, врачара, гатара или се бави астрологијом, хороскопима и таквим гадостима, да мисли да може у исто вријеме приступати овдје и Господу. Не може. Ако приступа, биће му на суд или на осуду. Мора се таквих гадости одрећи цијелим својим бићем. Одрећи се, јер ко се тиме бави, на најдубљи се начин Христа одриче и на Христа пљује.
Зато да будемо вјерни Господу, Апостолима, светим оцима, Мајци Божијој, Светоме Сави и свима Светима из рода нашега који су нам пропутили пут спасења, пут ка Царству небескоме и вјечној радости непролазној, радости гледања лица Божијега и радости обитавања у заједници са Господом и свима светима.“
На крају је отац Слободан пожелио срећан и благословен наступајући празник Светога Саве. Да се потрудимо да истински својим животом будемо достојни да се назовемо потомцима и наследницима Светога Саве и свих Светих из рода нашега.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
