У Недељу 26. по Духовима; трећу недељу пред празник Рождества Христовог, а у дану када наша Црква прославља празник посвећен дјеци – Дјетињце, служена је Света литургија у барском Саборном храму Светог Јована Владимира. Светом службом началствовао је протојереј Љубомир Јовановић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Младен Томовић.

Бесједио је отац Слободан Зековић, тумачећи прочитано зачало из Светог Јеванђеља које говори о безумном богаташу који је и срцем и душом везан за своје материјално богаство и који, обраћајући се сам себи, души својој, срцу своме каже: „Душо моја, имаш многа богатства за многе године, једи, пиј, уживај, весели се…“, а коме на то Господ каже: „Безумниче још ове ноћи узеће душу твоју од тебе, а то што си припремио, чије ће бити?“.

Поука ове приче, каже отац Слободан, јесте да изнад свега срце и своје биће богатимо Богом.

„А богатићемо га Богом, ако читамо и слушамо ријеч Божију и трудимо се по њој да живимо, ако се трудимо по својим снагама и моћима, да себе изграђујемо у врлинском животу. Јер на тај начин ми стичемо то истинско богатство, које остаје за сву вјечност и које неће пропасти временом, које неће појести црви и мољци, као што бива са свим од овога свјета, што је пролазно и трулежно. И опет, да не смијемо страствено се везати за било шта од овога свијета, што је пролазно и пропадљиво, него срце своје, изнад свега и прије свега, да дамо Господу и да га дамо једни другима, јер нас је Господ све створио за вјечност. И тако трудећи се да се удостојимо уласка у Царство небеско, гдје ћемо се у сву вјечност наслађивати гледањем лица Господњега и радовати се једни другима у тој радости, коју нико од нас одузети неће, јер она ће бити и остати за сву вјечност.“

Затим се отац Слободан осврнуо на данашњи празник који је посвећен дјеци, рекавши да је ово један од три празника које прослављамо у овим недељама пред Божић, а који је посвећен породици. Следећа недјеља је посвећена мајкама, а она задња пред Божић, очевима:

„И имамо у те дивне дане и лијепе народне обичаје да једни друге везујемо. Данас дјецу, па онда мајке следеће недјеље, па очеве, а да се опет једни другима дријешимо неким малим знаком пажње и љубави, и на тај начин да симболизујемо ону љубав Божију којом је Он нас све везао за себе и загрлио. А својом благодаћу и силом својом разријешио свезе гријеха и смрти, ослободивши најприје наше прародитеље од свеза смрти, а онда и све остале, разоривши двери адове, и даровавши свима нама живот вјечни, кроз васкрсење опште, ка коме сви идемо и које сви исповиједамо и сви у њега вјерујемо. Дакле, симболишући ту бескрајну неизрециву љубав Божију, којом нас је Господ разрјешио од уза гријеха и смрти, а све нас привезао за себе, и ми ту љубав дијелећи једни са другима, везујемо се међусобно и тиме у ове свете дане предпразничне и самим тим лијепим народним обичајима, ми повећавамо ту радосну празничну атмосферу пред велики наступајући празник Рождества Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Тако, нека је данашњи празник сретан своји дјеци, да се дјеца труде да буду послушна својим родитељима, да родитељи са љубављу и у страху Божијем васпитавају своју дјецу, учећи их вјери, побожности, честитом хришћанском животу, јер ћемо сви који смо се удостојили тога дара родитељства, дати одговор пред Страшним судом Божијим, како смо своју дјецу подизали и васпитавали.“

На крају се прота Слободан осврнуо и на светињу породице, рекавши да поред свих других хришћанских вриједности које су данас итекако угрожене и нападнуте, посебно се на удару нашла хришћанска породица и зато је наша обавеза и дужност ту светињу породичног и брачног живота да чувамо као зјеницу ока свога:

„Нажалост, ми смо свједоци, иако пуно има тих искушења за наше породице, али оно што свакако посебно изазива тугу, јесте што се преко сваке мјере увећао број разведених бракова. Нажалост, у малој Црној Гори, има их на стотине сваке године и то једна велика трагедија. А опет, у тој трагедији растурања породице, дјеца најтежи крст носе. Јер дијете не може своје срце да поцијепа, да да пола оцу а пола мајци, него потребује љубав и топлину породичног дома. Јер само у таквој атмосфери међусобне љубави и заједнице породичне, дијете се може здраво васпитавати и стасавати и душом и тјелом. А да не говоримо о другим бројним пороцима и пошастима које су се, нажалост, и код нас одомаћиле. Колико се укоријенио блуд и разврат и све што из тога произилази. Нити дјевојке, како каже Владика Николај у оној „Небеској литургији“, држе дјевојаштво, нити момци имају стида. И не само да је тако међу омладином, него нажалост тај дух се увукао и међу одрасле и старије и породичне људе.“

Позивајући вјерне да се тога чувају, јер по ријечи Апостола Павла, ни блуднице, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници неће наслједити Царства небескога, подсјетио је и на друга искушења данашњице.

„Да само поменемо то насиље које се на свјетском нивоу врши, па тако и код нас, те промоције, безумне промоције, мужеложништва. Односно ова, како је сада модерно зову, ЛГБТ идеологија која у коријену уништава и разара породицу и друштво у цјелини. Оно што је до прије неколике деценије у читавом свијету сматрано и доживљавано као болест и што је имало своју шифру у шифрарнику болести, то се сада проглашава за нешто што је нормално и чак се намеће на глобалном нивоу. Намеће се, па чак та идеологија полако улази и у школе. Па онда није случајно што се дешава да дјеца често пута бивају збуњена кад им неко у уџбеницима пише да имају право да одреде сами себе којега су пола. Ако је мушко, да може, ако се другачије осјећа, да буде и женско или не знам шта већ. То је такво безумље које пријети да читави свијет одведе у амбис. Само се присјетимо судбине Содома и Гомора. А управо та идеологија Содома и Гомора, она данас влада читавим свијетом. А оне земље и народи који се томе противе, проглашавају се да нису нормални. Све се изокренуло и изопачило. Тога, браћо и сестре, да се чувамо и да упозоравамо нашу дјецу на све те опасности које их очекују и које вријебају на сваком кораку и да се трудимо да сачувамо чистоту и ума свога и срца и душе и тјела свога. Да нам Господ и Мајка Божија у томе буду на помоћи“, закључио је своје поучно слово протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Текст/фото/видео: Дејан Вукић